ZAKON O ADVOKATURI ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US)

 

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1

Ovim zakonom uređuju se advokatska služba, uslovi za bavljenje advokaturom i oblici rada advokata, prava, obaveze i odgovornost advokata i advokatskih pripravnika i organizacija i rad advokatskih komora.

Samostalnost, nezavisnost i javni značaj advokature

Član 2

Advokatura je nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima.

Samostalnost i nezavisnost advokature ostvaruje se:

1) samostalnim i nezavisnim obavljanjem advokature;

2) pravom stranke na slobodan izbor advokata;

3) organizovanjem advokata u Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu, kao samostalne i nezavisne organizacije advokata;

4) donošenjem opštih akata od strane advokatskih komora;

5) odlučivanjem o prijemu u advokaturu i o prestanku prava na bavljenje advokaturom.

Predmet advokature

Član 3

Pružanje pravne pomoći iz člana 2. stav 1. ovog zakona obuhvata:

1) davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja;

2) sastavljanje tužbi, zahteva, predloga, molbi, pravnih lekova, predstavki i drugih podnesaka;

3) sastavljanje ugovora, zaveštanja, poravnanja, izjava, opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava;

4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica;

5) posredovanje u cilju zaključenja pravnog posla ili mirnog rešavanja sporova i spornih odnosa;

6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun domaćeg ili stranog fizičkog ili pravnog lica, na osnovu kojih se ostvaruju prava ili štite slobode i drugi interesi.

Značenje izraza

Član 4

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) "advokatura" je obavljanje advokatske službe;

2) "advokat" je lice koje je upisano u imenik advokata i položilo advokatsku zakletvu i bavi se advokaturom;

3) "kandidat" je lice koje je podnelo zahtev za upis u imenik advokata, sve dok nije upisano u imenik advokata i položilo advokatsku zakletvu;

4) "nadležna advokatska komora" je advokatska komora u čiji imenik je advokat upisan;

5) "stranka" je fizičko ili pravno lice koje se advokatu obratilo za pružanje pravne pomoći i lice koje advokat zastupa ili brani;

6) "zastupanje" je zastupanje ili odbrana;

7) "kodeks" je Kodeks profesionalne etike advokata;

8) "tarifa" je Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata;

9) "domaći advokat" je advokat koji je državljanin Republike Srbije;

10) "imenik advokata" je imenik advokata državljana Republike Srbije;

11) "upisnik A i upisnik B imenika advokata" je imenik advokata - stranih državljana;

12) "imenik zajedničkih advokatskih kancelarija" je imenik upisanih zajedničkih advokatskih kancelarija;

13) "imenik advokatskih ortačkih društava" je imenik upisanih advokatskih ortačkih društava;

14) "advokatski pripravnik" je diplomirani pravnik upisan u imenik advokatskih pripravnika, koji se obavljanjem pripravničke vežbe kod advokata, osposobljava za rad u advokaturi;

15) "imenik advokatskih pripravnika" je imenik advokatskih pripravnika koji se osposobljavaju za rad u advokaturi.

II USLOVI ZA BAVLJENJE ADVOKATUROM

Pravo na bavljenje advokaturom

Član 5

Pravo na bavljenje advokaturom stiče se donošenjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve.

Postupak za ostvarivanje prava na bavljenje advokaturom pokreće se zahtevom kandidata za upis u imenik advokata podnetim advokatskoj komori na čijem području će biti sedište advokatske kancelarije kandidata.

Uslovi za upis u imenik advokata

Član 6

Uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokata, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, su:

1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja;

2) položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji;

3) državljanstvo Republike Srbije;

4) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;

5) nepostojanje radnog odnosa;

6) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;

7) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije;

8) dostojnost za bavljenje advokaturom;

9) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije;

10) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.

Smatra se da nije dostojan poverenja za bavljenje advokaturom kandidat iz čijeg se života i rada, u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom, može zaključiti da se neće savesno baviti advokaturom i čuvati njen ugled.

Ispunjenost uslova za upis u imenik advokata iz stava 1. tač. 6) i 8) ovog člana advokatska komora ceni po slobodnoj oceni.

Kandidat koji je obavljao sudijsku ili javnotužilačku funkciju najmanje 12 godina, ne polaže advokatski ispit.

Dokazivanje uslova za upis u imenik advokata

Član 7

Uz zahtev za upis kandidat je dužan da dostavi dokaze i podatke o ispunjavanju uslova iz člana 6. stav 1. tač. 1) do 5) i tač. 7) i 9) ovog zakona.

Advokatska komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 6. stav 1. tač. 6), 8) i 10) ovog zakona.

Pravna lica, državni i pravosudni organi i organizacije dužni su da, u skladu sa zakonom, na zahtev advokatske komore daju o kandidatu tačne i potpune podatke, potrebne za ocenu da li ispunjava uslove iz člana 6. stav 1. tač. 6) i 8) ovog zakona.

Odluke o zahtevu kandidata

Član 8

Advokatska komora može odložiti donošenje odluke o zahtevu do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, ako je protiv kandidata optužnica za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom, stupila na snagu.

Ako kandidat ispunjava uslove iz člana 6. stav 1. ovog zakona, advokatska komora donosi odluku o upisu u imenik advokata.

Advokatska komora odbiće zahtev za upis u imenik advokata kandidata koji ne ispunjava jedan ili više uslova propisanih u članu 6. stav 1. ovog zakona.

O odluci iz stava 3. ovog člana advokatska komora je dužna da bez odlaganja obavesti Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u njenom sastavu.

Advokatska zakletva

Član 9

Advokatska komora je dužna da u roku od 30 dana od donošenja odluke o upisu u imenik advokata omogući kandidatu polaganje advokatske zakletve, pod uslovom da je uplatio troškove upisa, a ako se radi o stranom državljaninu i pod uslovom da je podneo dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.

Advokatska zakletva polaže se pred predsednikom advokatske komore ili licem koje on ovlasti.

Advokatska zakletva glasi:

"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."

Rešenje o upisu i advokatska legitimacija

Član 10

Advokatska komora, na dan položene advokatske zakletve, donosi rešenje o upisu u imenik advokata i izdaje advokatsku legitimaciju.

Advokatska legitimacija služi kao dokaz svojstva advokata.

Advokatska legitimacija sadrži ime i prezime advokata, njegovu fotografiju, redni broj i dan, mesec i godinu upisa u imenik advokata, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje svojstva advokata predviđene opštim aktom advokatske komore.

Pravo na uvid

Član 11

Organ koji vodi postupak može tražiti na uvid advokatsku legitimaciju od lica koje pred njim neposredno nastupa u svojstvu advokata.

U slučaju sumnje u svojstvo lica koje se predstavlja kao advokat, organ koji vodi postupak može da od nadležne advokatske komore pribavi potrebna obaveštenja.

Poništavanje odluke i rešenja o upisu

Član 12

Advokatska komora koja je donela odluku o upisu ili Advokatska komora Srbije po pravu nadzora, poništiće odluku i rešenje o upisu ili samo odluku o upisu kada rešenje nije doneto:

1) ako kandidat ne položi advokatsku zakletvu u skladu sa članom 9. ovog zakona;

2) ako se posle upisa u imenik advokata sazna da nisu bili ispunjeni uslovi za upis.

Postupak za poništaj odluke i rešenja o upisu pokreće se po službenoj dužnosti ili na osnovu prijave.

Advokatska komora koja je donela odluku i rešenje o upisu dužna je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od pokretanja postupka iz stava 2. ovog člana, o pokrenutom postupku obavesti Advokatsku komoru Srbije i advokata protiv koga je postupak pokrenut.

Upis bez ispitivanja uslova

Član 13

Advokat koji premešta sedište advokatske kancelarije sa teritorije jedne na teritoriju druge advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, upisuje se u imenik advokata druge advokatske komore bez ispitivanja uslova za upis, osim uslova iz člana 6. stav 1. tačka 9) ovog zakona.

Advokat iz stava 1. ovog člana dužan je da advokatskoj komori sa čije teritorije preseljava sedište advokatske kancelarije, podnese zahtev za brisanje iz imenika advokata zbog promene sedišta kancelarije i da u roku od 15 dana od dana brisanja podnese zahtev za upis u imenik advokata one advokatske komore na čiju teritoriju preseljava sedište kancelarije, uz prilaganje dokaza iz člana 6. stav 1. tačka 9) ovog zakona.

Ako advokat ne podnese zahtev za upis u roku propisanom u stavu 2. ovog člana smatraće se da mu je prestalo pravo na bavljenje advokaturom, u smislu odredbe člana 83. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Advokat - strani državljanin upisan u upisnik B imenika advokata, koji se najmanje tri godine neprekidno bavio advokaturom u Republici Srbiji, stiče pravo da podnese zahtev za upis u imenik advokata bez ispitivanja uslova za upis.

Upis advokata - stranih državljana

Član 14

Strani državljanin može se upisati u upisnik A i upisnik B imenika advokata, ako se bavi advokaturom u matičnoj državi u skladu sa propisima te države i ako, u zavisnosti od vrste upisa, ispunjava uslove iz st. 2. i 3. ovog člana.

Za upis u upisnik A imenika advokata kandidat mora ispunjavati uslove iz člana 6. stav 1. tač. 4) do 10) ovog zakona.

Za upis u upisnik B imenika advokata kandidat mora, pored uslova iz stava 2. ovog člana, ispunjavati i uslove iz člana 6. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

Uz zahtev za upis u upisnik A imenika advokata, advokat - strani državljanin je dužan da dostavi uverenje o državljanstvu države čiji je državljanin i potvrdu advokatske komore čiji je član o tome da u matičnoj državi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik, ne starije od tri meseca, kao i dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 6. stav 1. tač. 4) do 7) i 9) ovog zakona.

Uz zahtev za upis u upisnik B imenika advokata, advokat - strani državljanin je dužan da, pored priloga iz stava 4. ovog člana, dostavi i dokaze o ispunjenosti uslova iz stava 3. ovog člana.

O upisu advokata - stranog državljanina obaveštava se nadležna advokatska komora u njegovoj matičnoj državi.

III PRAVA I DUŽNOSTI ADVOKATA

Osnovne dužnosti

Član 15

Advokat je dužan:

1) da se stvarno i stalno bavi advokaturom;

2) da pravnu pomoć pruža stručno i savesno, u skladu sa zakonom, statutom advokatske komore i kodeksom;

3) da čuva advokatsku tajnu;

4) da u profesionalnom radu i u privatnom životu koji je dostupan javnosti čuva ugled advokature.

Područje delovanja

Član 16

Advokat ima pravo da se advokaturom bavi na celoj teritoriji Republike Srbije.

Advokat ima pravo da se advokaturom bavi i na teritoriji strane države, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i propisima te države o pravu na rad stranih advokata.

Stručno usavršavanje

Član 17

Advokat je dužan da stalno stiče i usavršava znanja i veštine potrebne za stručno, nezavisno, samostalno, delotvorno i etično obavljanje advokatske službe, u skladu sa programom stručnog usavršavanja koji donosi Advokatska komora Srbije.

Advokat koji ima advokatskog pripravnika dužan je da mu obezbedi odgovarajuće uslove za rad i obuku u skladu sa svrhom pripravničke prakse, da sprovodi plan i program obuke i da nadzire njegov rad i stručno usavršavanje.

Sloboda i obaveza pružanja pravne pomoći

Član 18

Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći, osim u slučajevima predviđenim zakonom.

Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca u skladu sa zakonom postavi sud, drugi državni organ ili advokatska komora, osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje.

Obaveza odbijanja pružanja pravne pomoći

Član 19

Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći:

1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranku;

2) ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka;

3) ako je član ili je bio član zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva, u kojima se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka;

4) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili službeno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave;

5) ako su interesi stranke koja traži pravnu pomoć u suprotnosti sa njegovim interesima ili interesima njegovih bliskih srodnika, prijatelja, saradnika ili drugih stranaka, a što se propisuje statutom advokatske komore i kodeksom;

6) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, statutom advokatske komore i kodeksom.

Advokatska tajna

Član 20

Advokat je dužan da, u skladu sa statutom advokatske komore i kodeksom, čuva kao profesionalnu tajnu i da se stara da to čine i lica zaposlena u njegovoj advokatskoj kancelariji, sve što mu je stranka ili njegov ovlašćeni predstavnik poverio ili što je u predmetu u kome pruža pravnu pomoć na drugi način saznao ili pribavio, u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja.

Obaveza čuvanja advokatske tajne nije vremenski ograničena.

Način čuvanja advokatske tajne i postupanje u vezi sa advokatskom tajnom uređuju se statutom advokatske komore i kodeksom.

Nespojivi poslovi

Član 21

Advokat ne sme da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature.

Advokat ne može imati drugu registrovanu samostalnu delatnost.

Advokat nema pravo da zasniva radni odnos osim u advokatskom ortačkom društvu, da bude statutarni zastupnik, direktor ili predsednik upravnog odbora u pravnom licu, član ili predsednik izvršnog odbora banke, zastupnik državnog kapitala, prokurista ili lice koje ima utvrđenu zabranu konkurencije.

Statut advokatske komore i kodeks bliže utvrđuju poslove iz st. 2. i 3. ovog člana, a mogu predvideti i druge poslove koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature.

Zamenjivanje advokata

Član 22

Advokata može zameniti samo advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji ili drugi advokat neposredno ili posredstvom svog advokatskog pripravnika, u skladu sa zakonom.

Za propuste advokatskog pripravnika odgovara advokat kod koga je advokatski pripravnik zaposlen.

Nagrada i naknada troškova

Član 23

Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad, u skladu sa tarifom, koju donosi Advokatska komora Srbije.

Visina nagrade za rad advokata utvrđuje se u zavisnosti od vrste postupka, preduzete radnje, vrednosti spora ili visine zaprećene kazne.

Visina nagrade za odbrane po službenoj dužnosti, utvrđuje se aktom koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Advokat je dužan da klijentu izda obračun nagrade i naknade troškova za izvršene radnje i izdatke za troškove.

Obračun o nagradi i naknadi troškova advokata predstavlja verodostojnu ispravu u izvršnom postupku.

Zabrana reklamiranja

Član 24

Zabranjeno je reklamiranje advokata, zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva.

Zabrana reklamiranja i dopušteni način predstavljanja bliže se uređuju statutom advokatske komore i kodeksom.

Advokatura stranog državljanina

Član 25

Advokatura stranog državljanina, upisanog u upisnik A imenika advokata, ograničena je na davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja koji se odnose na primenu prava njegove matične države i međunarodnog prava.

Advokatura stranog državljanina, upisanog u upisnik B imenika advokata, izjednačena je sa službom domaćeg advokata, uz uslov da u periodu od tri godine od dana upisa, može postupati u Republici Srbiji samo zajedno sa domaćim advokatom.

Na rad advokata - stranih državljana primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na domaće advokate, ako ovim zakonom nije drugačije propisano, statuta advokatske komore i kodeksa.

Ograničenje prava advokata - stranog državljanina

Član 26

Advokat upisan u upisnik A i upisnik B imenika advokata nema pravo:

1) da bira i bude biran za člana organa i nosioca funkcija u Advokatskoj komori Srbije niti u nadležnoj advokatskoj komori;

2) da zapošljava advokatske pripravnike radi obavljanja pripravničke vežbe, u skladu sa ovim zakonom;

3) da bude imenovan za privremenog zastupnika, poreskog zastupnika ili branioca po službenoj dužnosti, da pruža besplatnu pravnu pomoć u skladu sa važećim propisima, da bude punomoćnik stranke koja je oslobođena od plaćanja sudskih troškova, niti da bude medijator.