Imenik advokata...

Novosti

Baner

Status - strana 1

Indeks članka
Status
strana 1
strana 2
strana 3
strana 4
Sve strane

Advokatska kancelarija

Član 27

Advokat može da ima samo jednu advokatsku kancelariju.

Mesto i uređenje advokatske kancelarije moraju biti u skladu sa značajem i ugledom advokature i uslovima neophodnim za čuvanje advokatske tajne, saglasno merilima utvrđenim aktom Advokatske komore Srbije.

Advokat može pružati pravnu pomoć samo u svojoj advokatskoj kancelariji, osim kada zastupa na raspravama, pretresima, uviđajima, rekonstrukcijama, pregovorima ili na zaključenju pravnih poslova.

Izuzetno, zbog posebnih okolnosti slučaja i prirode pravne pomoći, advokat može pružiti pravnu pomoć i u stanu ili poslovnoj prostoriji stranke.

Advokat je dužan da prijavi promenu sedišta svoje advokatske kancelarije na teritoriji iste advokatske komore, nadležnoj advokatskoj komori, u roku od 15 dana od dana promene sedišta.

Tabla advokata

Član 28

Advokat je dužan da na zgradi u kojoj se nalazi advokatska kancelarija ima istaknutu tablu koja sadrži naziv: "advokat" i ime i prezime advokata.

Advokat - strani državljanin na tabli ističe nazive profesije i na jeziku matične države.

Pečat advokata

Član 29

Advokat ima pečat koji sadrži naziv: "advokat", ime i prezime advokata i adresu sedišta advokatske kancelarije.

Zajednička advokatska kancelarija ima pečat sa nazivom: "zajednička advokatska kancelarija", imenom i adresom sedišta zajedničke advokatske kancelarije, a u skladu sa ugovorom o osnivanju.

Advokatsko ortačko društvo ima pečat koji sadrži naziv advokatskog ortačkog društva i adresu sedišta društva.

Advokat koji je član zajedničke advokatske kancelarije i ortačkog advokatskog društva dužan je da, uz pečat iz st. 2. i 3. ovog člana, koristi i pečat iz stava 1. ovog člana.

Advokat je dužan da na svaku ispravu, dopis ili podnesak koji je sastavio stavi svoj potpis i pečat.

Otkazivanje zastupanja

Član 30

Advokat ima pravo da otkaže zastupanje (punomoćje).

O otkazu zastupanja (punomoćja) advokat je dužan da odmah obavesti organ koji vodi postupak.

Advokat je dužan da u roku od 30 dana od dana obaveštavanja iz stava 2. ovog člana, nastavi sa pružanjem pravne pomoći, izuzev ako ga stranka te obaveze nije izričito oslobodila ili ako to nije suprotno propisima.

Postupanje sa spisima i ispravama

Član 31

Advokat je dužan da u rokovima propisanim za čuvanje arhivske građe čuva spise i isprave koje mu je stranka poverila, ako sporazumom sa strankom nije drugačije određeno.

Advokat je dužan da preda stranki, na njen zahtev, sve njene spise i isprave.

Materijalne obaveze prema advokatskoj komori

Član 32

Advokat je dužan da advokatskoj komori plaća članarinu i druge materijalne obaveze.

Advokatska komora će uskratiti produženje važenja advokatske legitimacije advokatu koji nije izmirio obaveze iz stava 1. ovog člana, u skladu sa statutom advokatske komore.

Odgovornost za pravno mišljenje

Član 33

Advokat ne može biti pozvan na krivičnu ili prekršajnu odgovornost za pravno mišljenje izneto u postupku pružanja pravne pomoći pred sudom ili drugim organom.

Nepovredivost advokatske kancelarije

Član 34

Advokatska kancelarija, predmeti i podaci koji se nalaze u njoj, mogu biti predmet kontrole samo pod uslovima iz člana 35. ovog zakona.

Odluku o privremenom ili trajnom prestanku rada advokatske kancelarije može doneti samo nadležni organ advokatske komore u posebno predviđenom postupku.

U odnosu na advokatsku kancelariju ne može biti primenjena mera zatvaranja, odnosno pečaćenja, u krivičnom i prekršajnom postupku i postupku za privredni prestup, niti u drugom postupku koji se vodi protiv advokata.

Lišenje slobode advokata i pretresanje advokatske kancelarije

Član 35

Advokat ne može biti lišen slobode za krivična dela u vezi sa obavljanjem advokatske službe, bez odluke nadležnog suda.

Pretres advokatske kancelarije može odrediti samo nadležni sud u pogledu tačno određenog spisa, predmeta ili dokumenta.

Pretres advokatske kancelarije može se izvršiti samo u prisustvu advokata koga odredi predsednik nadležne advokatske komore.

Predmeti, spisi ili dokumenta, izuzev spisa iz stava 2. ovog člana, kao i saznanja do kojih se dođe prilikom pretresa advokatske kancelarije, ne mogu se koristiti radi vođenja postupka protiv stranaka advokata iz te advokatske kancelarije.

O pokretanju postupka protiv advokata, o određivanju zadržavanja ili pritvora advokatu, sud ili drugi državni organ koji vodi postupak je dužan da odmah obavesti nadležnu advokatsku komoru.

Pravo na informaciju

Član 36

Advokat ima pravo da, u cilju pružanja pravne pomoći, od državnih organa, ustanova, preduzeća i drugih organizacija traži i blagovremeno dobije informacije, spise i dokaze koji su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom.

Državni organi, ustanove i preduzeća dužni su da, u skladu sa zakonom, advokatu omoguće pristup informacijama, spisima i dokazima iz stava 1. ovog člana.

Obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti

Član 37

Advokat je dužan da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti kod organizacije registrovane za ovu vrstu osiguranja.

Advokatska komora može zaključiti ugovor o kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti za sve advokate upisane u njen imenik advokata.

Advokatska komora Srbije utvrđuje minimalnu sumu osiguranja za štetu od profesionalne odgovornosti.

Advokatska komora uskratiće izdavanje ili produženje važenja advokatske legitimacije advokatu koji nije zaključio ugovor o osiguranju, osim u slučaju osiguranja iz stava 2. ovog člana.

Poreske obaveze advokata

Član 38

Advokat je dužan da na prihod ostvaren po osnovu obavljanja advokatske službe, plaća porez u skladu sa poreskim propisima.

IV PRIVREMENI PRESTANAK I ZABRANA BAVLJENJA ADVOKATUROM

Privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom

Član 39

Advokat ima pravo na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom:

1) zbog stručnog usavršavanja ili drugih opravdanih razloga, dok traju razlozi;

2) za vreme privremene sprečenosti usled bolesti, porodiljskog odsustva, odsustva za negu deteta i drugih zdravstvenih razloga;

3) zbog izbora za narodnog poslanika, poslanika ili odbornika, u trajanju poslaničkog ili odborničkog mandata.

Advokat je dužan da najkasnije 30 dana pre početka korišćenja prava iz stava 1. tačka 1) ovog člana i u roku od 30 dana od nastanka privremene sprečenosti iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana dostavi nadležnoj advokatskoj komori obrazloženi zahtev sa odgovarajućim dokazom i podacima o početku i trajanju privremenog prestanka rada.

Postupanje u slučaju nespojivih poslova

Član 40

Advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u slučaju izbora, imenovanja ili postavljenja na javnu funkciju koja zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

Advokat je dužan da u roku od 30 dana od dana početka obavljanja javne funkcije iz stava 1. ovog člana, podnese nadležnoj advokatskoj komori zahtev za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom.

Ako advokat ne postupi u skladu sa obavezom iz stava 2. ovog člana, nadležna advokatska komora će po službenoj dužnosti doneti rešenje o njegovom brisanju iz imenika advokata.

Ako advokat, u roku od 60 dana od dana prestanka javne funkcije iz stava 1. ovog člana, ne podnese zahtev da mu se odobri dalji nastavak bavljenja advokaturom, nadležna advokatska komora će doneti odluku o njegovom brisanju iz imenika advokata sa danom prestanka javne funkcije.

Privremeni zamenik advokata

Član 41

Rešenjem o privremenom prestanku prava na bavljenje advokaturom iz čl. 39. i 40. ovog zakona, nadležna advokatska komora će advokatu odrediti privremenog zamenika.

Privremeni zamenik iz stava 1. ovog člana može biti samo advokat upisan u imenik advokata iste advokatske komore.

Za privremenog zamenika odrediće se advokat koga predloži privremeno zamenjivani advokat, ukoliko priloži pismenu saglasnost tog advokata, a ako takvog predloga ili saglasnosti nema, tada advokat koga odredi nadležna advokatska komora, vodeći računa o međusobnim odnosima privremeno zamenjivanog advokata i njegovog mogućeg zamenika i o srodnosti oblasti prava kojima se oni u praksi bave.

Privremena zabrana bavljenja advokaturom

Član 42

Privremena zabrana bavljenja advokaturom može se odrediti samo pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Advokatu će se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega:

1) određen pritvor;

2) pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik advokata.

Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom:

1) ako je protiv njega pokrenut krivični ili disciplinski postupak za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom;

2) ako svojim postupcima otežava ili onemogućava vođenje disciplinskog postupka koji je protiv njega pokrenut.

Nadležna advokatska komora će rešenjem o određivanju privremene zabrane bavljenja advokaturom:

1) odlučiti o vremenu trajanja zabrane;

2) odrediti privremenog zamenika, vodeći računa o merilima iz člana 41. stav 3. ovog zakona.

Dejstvo pravnog leka i obaveza obaveštavanja

Član 43

Žalba protiv rešenja o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom ne zadržava njegovo izvršenje.

O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom nadležna advokatska komora obaveštava sve sudove u Republici Srbiji, Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu.

V OBLICI RADA

Oblici rada

Član 44

Advokat se bavi advokaturom samostalno, u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili kao član advokatskog ortačkog društva.

Zajednička advokatska kancelarija

Član 45

Dva ili više advokata mogu ugovorom, kojim uređuju međusobne poslovne i imovinske odnose, osnovati zajedničku advokatsku kancelariju (u daljem tekstu: zajednička kancelarija).

Ugovor iz stava 1. ovog člana i zahtev za upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija ugovorne strane dužne su da dostave nadležnoj advokatskoj komori u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora.

Svi advokati iz zajedničke kancelarije imaju isto sedište kancelarije.

Zajednička kancelarija mora imati istaknutu tablu sa nazivom: "zajednička advokatska kancelarija" i imenom zajedničke advokatske kancelarije, u skladu sa ugovorom o osnivanju i statutom advokatske komore.

Zajednička kancelarija nema svojstvo pravnog lica.

Zajednička kancelarija prestaje sporazumom ili ako u njoj ostane samo jedan advokat.

Zastupanje i odgovornost u zajedničkoj kancelariji

Član 46

Stranka može opunomoćiti za zastupanje samo jednog advokata, neke od advokata ili sve advokate u zajedničkoj kancelariji.

Za obaveze zajedničke kancelarije nastale iz pravnog odnosa prema strankama i trećim licima, odgovara opunomoćeni advokat, a ako je stranka opunomoćila više od jednog advokata, solidarno odgovaraju svi opunomoćeni advokati.

Advokatsko ortačko društvo

Član 47

Dva ili više advokata mogu osnovati advokatsko ortačko društvo (u daljem tekstu: društvo).

Društvo se osniva ugovorom koji, osim uslova propisanih zakonom, mora da sadrži i sledeće odredbe:

1) da je advokatura jedina delatnost društva;

2) da pravnu pomoć mogu pružati samo advokati članovi tog društva;

3) da se advokati članovi društva ne mogu baviti advokaturom izvan društva;

4) da advokatsko ortačko društvo ne može biti osnivač drugih pravnih lica.

Upis u registar advokatskih ortačkih društava

Član 48

Društvo se, na osnovu podnetog zahteva, upisuje u imenik advokatskih ortačkih društava:

1) ako je ugovor o osnivanju društva, u skladu sa odredbom člana 47. ovog zakona;

2) ako su svi članovi društva advokati upisani u imenik iste advokatske komore i imaju isto sedište kancelarije;

3) ako društvo raspolaže kancelarijskim prostorom podesnim za advokaturu u takvom obliku rada;

4) ako društvo uplati Advokatskoj komori Srbije propisane troškove upisa;

5) ako je društvo zaključilo ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti, u skladu sa odredbom člana 37. ovog zakona.

Društvo stiče pravo na bavljenje advokaturom upisom u imenik advokatskih ortačkih društava nadležne advokatske komore.

Imenik advokatskih ortačkih društava isključivo vodi Advokatska komora Srbije, po postupku i na način utvrđenim aktom ove komore.

Prijava i upis promene u društvu

Član 49

Društvo je dužno da obavesti Advokatsku komoru Srbije o svakoj svojoj statusnoj i drugoj promeni u roku od 15 dana od njenog nastanka.

Svaku promenu iz stava 1. ovog člana Advokatska komora Srbije upisuje u imenik advokatskih ortačkih društava:

1) ako je potpisan ugovor o pristupanju, koji sadrži sve odredbe iz člana 47. stav 2. ovog zakona, kada društvu pristupa novi član društva;

2) ako je potpisan sporazum o istupanju osnivača društva, kada iz društva istupa član osnivač;

3) ako društvo uplati Advokatskoj komori Srbije propisane troškove upisa promene.

Kancelarija društva

Član 50

Društvo može imati samo jednu advokatsku kancelariju.

Društvo ne može imati ogranke.

Društvo mora imati istaknutu tablu sa nazivom: "advokatsko ortačko društvo" i imenom društva, u skladu sa ugovorom o osnivanju i Statutom Advokatske komore Srbije.

Prestanak društva

Član 51

Advokatska komora Srbije poništava upis ako se posle upisa u imenik advokatskih ortačkih društava sazna da nisu postojali uslovi za upis iz člana 48. stav 1. ovog zakona.

Društvo se briše iz imenika advokatskih ortačkih advokatskih društava:

1) ako je otvoren postupak stečaja ili likvidacije društva, danom pravnosnažnosti odluke o zaključenju takvog postupka;

2) ako se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci;

3) ako, osim advokature, počne da se bavi i drugom delatnošću;

4) ako broj članova više ne ispunjava uslov za osnivanje društva iz člana 47. stav 1. ovog zakona, uključujući i članove društva kojima je određen privremeni prestanak ili privremena zabrana bavljenja advokaturom.

Pravo na bavljenje advokaturom društvo gubi brisanjem iz imenika advokatskih ortačkih društava.

Nadležni sud, odnosno likvidacioni upravnik obaveštava Advokatsku komoru Srbije o pravnosnažnom okončanju postupka stečaja ili likvidacije društva.

Primena propisa

Član 52

Na rad i poslovanje društva primenjuju se odredbe zakona kojim je uređeno poslovanje ortačkih društava, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Prava i dužnosti, koji su ovim zakonom propisani za advokate, odnose se i na advokate koji su članovi društva.